U pomenutom momentu povratka stiže mi SMS od Kraljice
Elizabete, želi da mi čestita 2013. pošto će kasnije, sutra i svaki drugi dan
verovatno biti previše uzbuđena i zaboraviće, pa želi da to uradi sada... Nisam
imao ništa protiv, čestitao sam i ja njoj i upitao gde će biti te noći...
Usledio je pomalo neočekivani odgovor... dok sam ja putovao svojoj kući, na
mesto gde ću prespavati čitavu euforiju, u automobilu, na sedištu... ona je
takođe putovala, u gepeku, pik apa doduše, ali sve jedno u gepeku, ka mestu svog proslavljanja...
ka Zlatiboru... Prebacila mi je što nisam napisao novogodišnji blog, nisam čak
ni razmišljao o tome da budem iskren... ništa mi se nešto preterano
novogodišnje/Božićno nije dešavalo ovih dana, pa me nije ni navodilo da napišem
bilo šta praznično.
Naprotiv, Nensi Gay Walker mi čak nije ni čestitala Božić,
čak mi je posle i priznala da je razmišljala da li nekom treba da čestita tog
dana i da me se nije setila... Strašno... odmah sam joj stavio do znanja da se
takvo ponašanje neće tolerisati i da usled svega toga ja njoj neću čestititati ni
Novu godinu ni Božić... Usledilo je polupokajanje, pozvala me je da me pita
zašto joj nisam odgovorio na lažnu novogodišnju čestitku koju mi je poslala
SMS-om...Čestitku je poslala ko zna kome, meni stigla nije... no nema veze
polupokajanje je prihvaćeno... možda ću joj ipak čestitati Božić... Sa
Brutalnom je slična situacija... s njom sam u fajtu do istrebljenja... po
njenim rečima... tako da joj ne mogu uzeti za zlo što mi nije čestitala
Božić... sad sam još i saznao da je u Meku dobila crnog zmaja iz filma o
treniranju/dresiranju zmajeva... ona ima zmaja, a ja ne... dodatno sam
nesrećan... U svakom slučaju nesporazum smo izgladili prihvativši da se radilo
o kulturološkim razlikama... tj nešto što je u njenoj kulturi uvredljivo u
mojoj nije... složila se da ne želi da bude ksenofob i mrzi različitosti...
tako da je sada sve OK.
Valjda mi je sa patikama i počela novogodišnja
plemenitost... Izgleda da tek kada ja budem zadovoljan prazničnom sezonom to
isto možete biti i vi... Evo dobili ste novogodišnji/Božićni blog, jer konačno
sada imam i šta da kažem. Nisam na vreme uvideo kosmičku važnost toga što se
Kraljica Elizabeta sedeći u nekoj fotelji u gepeku uputila ka Zlatiboru, ali
sam imao sreće da mi je ostavljeno dovoljno vremena da to spoznam. Izgleda da
je moj um plemenit samo kad nema pametnija posla, odnosno kad nije čitav dan
zarobljen u borbi sa kapitalizmom i preranim ustajanjem. Moram priznati da je
ta čitava SMS prepiska u sebi imala jednu notu proviđenja... kao da će se nešto
lepo desiti, samo je trebalo da se poklope sve kockice...
U tim trenucima sam gledao onaj mnogo lep crtać o treniranju/dresiranju
zmajeva, tako da mi je potreba za kvalitetnim entertejnmentom bila zadovoljena,
kada me je Kraljica Elizabeta častila SMS psovkom i upitom ko je ASC i kako da
je nadje. Preko socijalne mreže koja gospodari našim životima rekao sam joj, ranije
tog dana, više u šali, da kad je već na Zlatiboru pronađe ASC i pozdravi je od
mene. U početku je pokušala da eskivira obavezu i rekla mi je da je sam pozovem
i pozdravim je pošto je ovo, jelte, 21. Vek. Morao sam da joj objasnim kako uviđam sada zašto su najveći geniji nekog doba po pravilu neshvaćeni za svojih vremena i da je
mnogo više kul i zanimljivo da vam priđe potpuni stranac i kaže pozdravio te je
drugar koji je sada 400 kilometara od tebe... Ubrzo je shvatila u kakvom
sudbinskom trenutku se našla pa je zavapila kako da nije napolju minus 10, da
je zna i da zna gde da je nađe čak bi joj i novogodišnji paketić odnela... Rekao
sam joj da se dobro obuče, nađe je među mojim prijateljima na socijalnoj mreži
izađe i potraži je je. U tom trenutku je prvi put cela zamisao počela da dobija
neku ozbiljnu izvodljivu notu... Elizabeta voli avanture, u poruci je tražila
njen broj telefona za kontakt, poslao sam joj i akcija je počela. Bila je
motivisana, kada sam joj rekao da postoji velika verovatnoća da se ASC neće
javiti na telefon, s obzirom da se ne javlja ni na poznate brojeve, a kamoli
nepoznate, odgovorila je – E sad ću da je nađem ne znam šta da je!
Ne dao vam Bog da joj se zamerite, ko zna šta je sve u
stanju da uradi... Instrukcije su bile da sve bude formalno i da ni pod kojim
uslovima ne podlegne emocijama i oda idejnog tvorca čitavog projekta... Složila
se posle kraće rasprave, ali je insistirala da se ostavi makar ceduljica sa
prigodnom porukom...Osmislila je divnu porukicu za ceduljicu, ostalo je samo da
se kupi poklonče i da se isto uruči... Od silnog uzbuđenja i želje da sve bude
savršeno romantično u jednom trenutku je pomislila da ode predaleko, sve iz
najbolje namere, htela je da plati Deda Mrazu koji se slika sa decom za sitne
pare, da za malo veće pare ispostavi paketić. Posle dužeg predomišljanja sa
moje strane, došao sam do zaključka da se to nikako ne uklapa u koncepciju koju
sam osmislio... Kad vam plaćeni Deda Mraz da poklon, to može biti od bilo koga,
može biti bilo šta i po pravilu očekujete nešto lepo... nema tu neizvesnost i kanalisanu
ljupkost koju ima momenat kada vam neko rukom izabran, potpuni stranac kaže da
se tad i tad pojavite tu i tu i uruči vam nešto što će vas obradovati.
Sutradan, na dan izvršenja misije odlučio sam da povećam
uloge i dodatno motivišem Liz da svoju ulogu odigra do perfekcije. Ponudio sam
joj mito i korupciju! Njen rođendanski poklon je zavisio od rezultata misije.
Uplašila se da sam joj zapretio da neće dobiti poklon, što bi bilo nekul, jer
će ga svakako dobiti, samo će dobiti veći i lepši ako sve prođe savršeno...
Znala je da ima prednost u pregovorima jer na kraju krajeva od nje sve
zavisi... brzo je tok ponuda/potražnja razgovora okrenula u svoju korist
suptilno napomenuvši kako njoj sad dolazi Božić... Dobro, dobro, pristao sam...
dobićeš poklon za Božić... a sad... po’itaj!
Posle nekoliko sati usledio je poziv... Na displeju piše
Kraljica Elizabeta, javljam se... u pozadini neki čudni zvuci... kao da su je
šakali napali... vrhunski ushićena mi priča nešto neograničenom brzinom...
čekaj, polako, ništa te ne razumem... Ne prestaje, ni ne sluša me... priča
svoje... Stani breeee ništa te ne razumem. Ne čuješ me ili šta? Aman ne
razumem, pričaj sporije i razgovetnije... Nekako sam uspeo da saznam da je
paket isporučen, da su sve odredbe dogovora ispoštovane i da se ASC baš
obradovala... Bilo mi je drago... pogotovo kada se posle nekoliko minuta na
displeju mog Samsung Galaxy SII pametnog telefona (dičim se tuđom milostinjom
po treći put) pojavila sličica pisamceta... pošiljalac ASC II (ima gomilu
brojeva)... Jesu Mozzartove kugle tvoja ideja? Pokušao sam da se napravim
blesav/pametan, rekoh prilično sam siguran da su ideja nekog austrijskog
proizvođača slatkiša, ali sve jedno hvala joj što misli da sam ih ja
izmislio... Nije vredelo, provaljen sam u sekundi... doduše ovaj put nije bilo
toliko teško... ipak se nešto ovome slično već dešavalo...
Na kraju je sve ispalo savršeno, ja sam za Božić dobio šta
sam hteo, Liz je baš ono što svakom od nas treba u životu, čista neisprljana
dobrota sa pregršt ideja kako da neko kraj nje bude nasmejan (moraću više
vremena da provodim učeći od nje, ali sam sasvim siguran da je sada shvatila da
ima i nas drugih koji maštamo o nesvakidašnjem i iznenađujućem), a ASC je
u zlatiborskoj noći, ničim izazvano, doživela lepo iznenađenje i početak godine sa osmehom. Moraću da se potrudim da
na što lepši način ispoštujem moj deo dogovora za ovaj drugi Božić... po
obećanju. Fenomenalan je osećaj kada vaša ruka može da dopre do Makedonije,
Zlatibora, Novog Sada bez da mrdnete iz svoje kuće... da da zaista velika
moć... Da li ćemo je koristiti za dobro ili zlo... Liz sigurno za dobro... a ja?
Vreme će pokazati...
