Neka druga planeta Zemlja

Pre neki dan sam doneo veliku životnu odluku! Ne neću kupiti Ferari, niti ću su popeti na Himalaje, niti ću skočiti iz aviona i moliti Boga da mi se padobran otvori. Ja ću jednostavno izbaciti sve negativno iz svog života, sve poroke, sve ono što me čini lošom osobom i gledati na svet kroz ružičaste naočare. Počeću da živim na nekoj drugoj planeti Zemlji koja se nalazi u nekoj dimenziji paralelnoj sa ovom, živeću u tom paralelnom svetu izolovan od svih problema i svih vas koji mi želite zlo.

U svom pohodu ka savršenstvu moram da se oslobodim nekoliko svojih ličnih nedostataka, bez čega nema mog uzdizanja kao osobe. Na prvi pogled čips, Coca Cola, kladionica i Facebook su moji đavoli, da li mogu da se otarasim toga? Da li mogu da budem savršen? Da li mogu da živim u paralelnom svetu izolovan od ovih ovozemaljskih iskušenja? Hvala mojoj novopronađenoj prijateljici koja mi je pokazala portal do ove druge planete Zemlje, sa zadovoljstvom prolazim kroz njega i pridružujem se onima koji se bude svako jutro ushićeni zbog novog dana, a napuštam sve vas koji imate probleme i prenosite negativnu energiju.

Prvo sam uspeo da se skinem sa čipsa, to je bilo najlakše. Do pre avgusta meseca ja bih svake nedelje kupovao XXL čips koji bi mi trajao pola sedmice, pa bih se u toku iste dopunjavao nekim smokijem ili manjim pakovanjem. Neku polu glad sam varao konzumacijom ovog totalno nezdravog proizvoda u neograničenim količinama. Jednostavno nije normalno da vama u krevetu non stop stoji kesica čipsa... Veliku pomoć u ovoj mojoj borbi (moja zavisnost je išla dotle da su mi na svadbi proletos mali pripadnici sledeće generacije moje najbliže familije kupili 5 različitih kesica, pošto ja neću ništa jesti na svadbi, pa da ne bih slučajno ostao gladan) imao sam u samoj kompaniji Chipsy, koja je povisila cenu tog XXL pakovanja na najbezobraznijih 175 RSD. Zaista nema potrebe da ja bacam po 175 RSD na glupi čips koji goji i dovodi do raznih unutrašnjih oboljenja. Mnogo je bolje da te pare potrošim u kladionici!!! Jednostavno ću poslušati nepoznatu Makedonku koja me je naduvala na kasi u Merkatoru kad je videla šta sam kupio. Što to kupuješ??? To je totalno nezdravo!!! I moj sin isto tako jede to, pokušavam da mu objasnim da to nije dobro bla bla bla bla... Ali nisam ja sujetan, saslušam ja svačije mišljenje, makar ono bilo drugačije od mog, dakle pogrešno, pa na osnovu svih faktora formiram svoje mišljenje, dakle ispravno i donesem odluku. Bacio sam pogled na to što je misteriozna Makedonka kupila u tom Merkatoru, učinilo mi se u jednom trenutku da je kupila svo voće koje se tu prodaje. Misli su munjevito prolazile kroz moj blago ograničeni mozgić, vidi što je ovo dobro!!! Super izgleda, ekstra je ukusno a i verovatno je jeftinije od ovog junka (smeća prim. Prev) što sam ja kupio. U tom momentu prva pobeda je ostvarena!!! Čips je bio i zvanično van mog života, od onda sam možda kupio 2-3 kesice običnog nekog srednjeg čipsa, a umesto njega na krevetu stalno imam neku voćku. Prva prepreka je uspešno preskočena, prvo iskušenje pobeđeno.

Drugi problem je znatno teži! Svi znate koliko je Coca Cola zarazno piće, bar oni od vas koji je piju, a oni koji je ne piju, pa reći ću samo, činite pravu stvar. Nemojte ni počinjati. Uz čips koji je svakog dana bio na mom krevetu, flaša od 2 litre Coca Cole je bila pored njega. Nezdravo konzumiranje suvih kalorija je uvek pratilo nezdravo konzumiranje ovog gaziranog napitka. Za ove 2 godine sam se ugojio 10kg u odnosu na već 10kg ugojenog sebe iz 2009. Zato sada izgledam kao rehabilitivani narkoman. Kada 2008. imate 65kg a 2011. 82kg jedino objašnjenje je da ste se skinuli sa droge. Kada mi je predočeno koliko Coca Cola, osim što glođe tkivo do koske kada ostavite preko noći u čaši nešto organsko, goji, te da su neki ljudi značajno doterali liniju time što su se malo aktivirali i izbacili taj sok iz svog života, odlučio sam da je vreme mog druženja sa Colom prošlo. Moram biti iskren, nisam uspeo potpuno da se oslobodim i da pobedim iskušenje i time napravim drugi korak ka ličnom savršenstvu. I dalje često popijem, ali samo po čašu dnevno i to na poslu, posle nekog jela. Kući je više nemam, ne pamtim kada sam je poslednji put kupio. Flašu od 2 litre Coca Cole zamenio je litarski tetra pak nekog voćnog soka. Jedini problem je kada grlo počne da mi traži nešto gazirano, onda poželim da popijem malo tog nečeg gaziranog, ali to se retko dešava, tako da sam na dobrom putu da i ovaj izazov pobedim. 

Ostala su dva moja najveća zla, kladionica i Facebook. Najveća ne zato što će značiti moj kraj ako ih ne pobedim, već najveća zato što sam shvatio da ja u njima uživam. Kao što verovatno pušači uživaju u svom poroku i u tim cigarama koje koriste, tako i ja uživam u prilici da na brzinu dođem do neke manje količine novca ujedno prateći moje omiljene sportske događaje. Kada sam video da mi već i Bog šalje signale da bi trebalo da prestanem da bacam pare na klađenje, rekao sam sebi da je to bilo poslednje i da nema potrebe da ja više finansiram bilo koga osim sebe. Da se razumemo, ja nisam od onih koji troše velike pare pa prokockaju kuću. Moji tiketi su uvek po 50 RSD, zato i kad dobijem, ne dobijem mnogo, taman da kupim stripove. Inače shvatio sam da bih mnogo više stripova kupio da se ne kladim, već da jednostavno te pare potrošim odmah na stripove, ali onda ti sportski događaji ne bi imali nikakvu draž. Sećam se vremena kada nije bilo kladionice, kada je draž gledanja sporta bila u tome što navijaš za neki tim. Sada samo navijanje nije dovoljno, doživljaj je poželjno povećati i igranjem na ekipu koji voliš, pa ako pobedi imaš dvostruki užitak, em su pobedili, em si ti još u igri. Što bi rekao mališa iz one poznate serije sa onim glumcem što su ga nedavno oterali iz te iste serije kada sedi na kauču sa njim i gleda neku utakmicu. Upita ga jesi se kladio na Green Bay? Ne. Kladio si se na Washington????? Ne. Uopste se nisi kladio? Nisam. Pa što onda gledamo???? Nisam izdržao ni prvi vikend. Toliko utakmica, toliko toga što bih odigrao, ma hajde, šta te briga, nisi propao do sad, pa nećeš ni sad. I ovako si dao obećanje da ćeš prestati onog trenutka kada neko počne da zavisi od tebe, a pošto još uvek samo ti zavisiš od sebe, zabavi se još malo. E tu leži problem, što ja znam da to ne bi trebalo tako, ali ipak u tome uživam, volim svoje vikende da provedem gledajući utakmice na televiziji i prateći rezultate putem interneta. Ponosan sam na sebe što nisam jedan od onih što po cele dane provode po kladionicama i čitav život im se svodi da na teletekstu iskoči neka brojka, neki rezultat koji im odgovara. Život im je postao iščekivanje broja. Hmm a kako je ovo što ja radim kod kuće drugačije? Pa nikako! Onomad mi je jedna prijateljica, alkoholičarka rekla da ona pije zato što uživa u alkoholu, tako i ja, malo po malo, tonem u ambis bacanja novca na gluposti. Da li to utiče na moje raspoloženje? Kad sam bio mlađi uticalo je, mnogo sam se nervirao. A kako i ne bih kada čekam jedan meč za pare, odigram da će u drugom poluvremenu biti dva ili više gola (oh eto zaboravljene igre, definitivno bi je trebalo vratiti u život), na poluvremenu bude 5-0, a kraj bude 6-0. Tada mi je moj otac a vaš stric rekao da ako hoću da se kladim moram da ćutim kada gubim. Sada sam već naučio da iskuliram, gledam na to kao da ja i ne treba da dobijem ništa, a ako dobijem super. No u svakom slučaju ne nazire se moja pobeda ovog iskušenja. Bar ne dok se ne pojavi neko ko će me motivisati da sa time prekinem i njoj se posvetim, ili dok ne dođem u situaciju da to sebi više ne mogu da priuštim. Zaista sam siguran da bih mogao da se okanem toga, samo mi treba pravi podstrek.

Za kraj sam ostavio najveće zlo, ono sa kojim počinje svaki moj dan i sa kojim se isti i završava. Svaki dan čim ustanem prvo što uradim je upalim računar, svaki dan kad mi se spava, poslednje što radim je ugasim računar. A svo ono vreme između... pa jasno vam je već. Sećam se vremena kada nisam imao računar niti internet. Tada mi je TV bio dovoljam, TV i igranje napolju sa drugarima. Sada TV jedva da i gledam, kada i gledam to radim sa pola pažnje, jer je druga polovina uperena na komp, a drugari... pa oni rade isto što i ja. Problem je isti kao i sa klađenjem, ja obožavam da igram igrice, obožavam da mi je uključeno 10 različitih sajtova u isto vreme i da pričam sa raznim osobama po ceo dan. Jasno je meni da ni to nije OK, ja se zaista trudim da mi svaki dan bude ispunjen sadržajima ove prave planete Zemlje, tražim da se vidim sa prijateljima što je to češće moguće, ali šta to vredi kad se na kraju dana ja opet vraćam Facebooku. Došao sam na ideju da obrišem svoje prijatelje, da ne razmišljam šta im se dešava i šta lupetaju po socijalnoj mreži (ovo kaže osoba koja verovatno nikad neće prestati da lupeta po socijalnoj mreži), izolacija iz svega toga će mi dobro doći da se vratim u realnost. Počeću sa najbližim prijateljima, sa onima koje inače mogu da vidim kad poželim, ostaviću samo prijatelje raštrkane po svetu sa kojima mi je to jedini vid komunikacije. Svima sam zapretio da će da lete sa liste prijatelja prvom prilikom. Kao što vidite imam ja plan za pobedu svih mojih poroka... šteta što je ovaj za pobeđivanje Facebooka trajao jedan dan, čak su se obrisani i naljutili na mene, ali se ne kajem. Ako su se zbog toga naljutili na mene, ako su su uopšte zbog bilo čega naljutili na mene, za njih nema mesta u mom novom svetu pozitivizma. To me neće pokolebati da nastavim moju potragu za drugom savršenom planetom Zemljom na koju putujem sa K.K. Daleko od svih vas, na mesto gde moj sadašnji mikrosvet čiji sam ja jedini stanovnik, postaje makrosvet, čiji ću opet jedino ja biti stanovnik, samo što će tada moj svet biti neograničen i nesputan pre svega mojim, a potom i vašim nesavršenostima.