Sam protiv svet(g)a

Ovaj tekst kasni jednu sedmicu, na žalost, iz razloga što u presudnom trenutku renesansne inspiracije nisam klikn’o save, save as ili bilo koji drugi oblik funkcije snimanja koji bi sprečio da moj inače savršeno napisani dokument ne nestane bez traga i postane deo zaborava. Klikn’o save nisam, ali prest’o da hejtujem jesam. S vremena na vreme prepoznam trenutak kada sam, kolokvijalno rečeno preter’o (primećujete povećanu upotrebu apostrofa, kako bih se što više približio prosečnom čoveku, pripadniku nižeg stepena evolucionog razvoja... kako vreme prolazi, počinjem da mislim da sistem kasti u Indiji i nije tako loša ideja... još su u srednjem veku postojali jasno izdiferencirani staleži – plemstvo, sveštenstvo i kmetstvo, nije to sve slučajno bilo), to je trenutak kada neki moji prijatelji kreću da mi na to skreću pažnju svojim pretnjama da će me se, ukoliko sa tim nastavim, javno odreći preko interneta, njegove socijalne mraže, da svi vide! I tako ja u tim trenucima prestanem sa hejtom, privremeno, na mesec dana, da se slegne prašina. Prestanem da primećujem sve nesavršenosti, osrednjosti, mediokritete (ako to nije isto što i osrednjost) i suštinske kretenizme i idiotizme (ako to nije isto što i kretenizam), koji nas okružuju i odam se životu u ispodprosečnosti, na koji smo svi osuđeni, ne zato što to moramo, već zato što to hoćemo, svi mi komandosi sa Tvitera. Međutim moje trpljenje ispodprosečnosti i suštinskih kretenizama sa osmehom na licu može da traje only so long što bi Anglo-saksonci rekli, odnosno jedan ograničen, prilično kratak vremenski period... posle kreće da me izjeda iznutra... u velikoj sam dilemi... Odgovor ću potražiti na mestu gde je to jedino moguće. Šta bi mi moje nove muze, moje nove životne ideje vodilje savetovale?  Šta bi na sve to Cvija featuring T-Blazer rekli? „I nemoj da se foliraš, ti to umeš, ti to znaš“, tako i bi!

Poželeh da svim likovima koji obeležavaju moje tekstove podarim i posebne nadimke po kojima će od sada pa zauvek u budućnosti biti javno poznati, da im podarim formu, jer su do sada imali samo sadržinu. Moja, a i vaša sestra koja sve ovo potpisuje kao glavni i odgovorni urednik, idejni tvorac i jedini krivac za svo ovo pisanije je slaDJA. Anonymous (inače krštena kuma moje a i vaše sestre), usled svojih prethodnih izjava o muškom reproduktivnom organu kao prevaziđenoj kategoriji, povećanom stepenu intimiziranja, odnosno zato što joj se slaDJA i najnovije izjave kako ona nije bloger već nasumični ulični šetač postaje široko poznata kao Nensi Gay Walker. Moja, a i vaša druga sestra, do skoro verni čitalac svih mojih tekstova, a u poslednje vreme povučeni stanovnik svog sveta, daleko od očiju svih nas, mada sa značajnim indicijama da će se uskoro promeniti i vratiti starim navikama trolovanja socijalne mreže nekim nazovimo pesmama je (ne više tako) mirna Jela, buran (Som)bor. Eh da stigoh i do onog Neutrinosa, maloletnog delikventa iz Dimenzije X što laže čim zine, kao nije slobodna do petka, pa onda ispadne da ništa ne radi u ponedeljak i utorak, pa laže za taj petak, jer ispada da je baš tad zauzeta, pa laže za sledeći četvrtak... u svakom slučaju u pitanju je (vrhunski) lažljiva Kraljica Elizabeta... i ne mrzim je, nekim čudom, čisto da se zna. A.S. je najlenja osoba koju sam imao prilike da upoznam u poslednje vreme... čim dobije nešto da radi odmah kuka kako je to nervira i kako hoće da lenčari, mo’š misliti, dobila tri žene da nacrta i to joj teško pada... totalno jedna Brutalna Lenština... a njena sestra S.S. hihi Oroku Saki, samo iz jednog razloga, da mogu sa neviđenim uživanjem i zadovoljstvom, krangovskim glasom, kad god poželim, da joj kažem Saaaaaakiiiiii youu foooooool!!!

Što se mene lično tiče ovih dana sam se bavio kupomanima, odnosno onim sajtovima što vam nude  da se reklamirate kod njih besplatno, sa nekom ekstra promocijom, gde nudite svoje proizvode sa intenzivno nižom cenom od tržišne... Moram vam priznati da sam zagrizao više nego što mogu da sažvaćem, pošto tih sajtova ima oko 70 u malenoj nam zemljici, tako da sam već posle dva dana prestao da se javljam na nepoznate brojeve... Sva sreća sto, moja lična kurva, Samsung Gallaxy SII (opet se hvalim tuđom milostinjom) ima opciju da ućuti kada ga okrenete naopačke... Javno se zahvaljujem Samsungu što mi je time sačuvao mentalno zdravlje prethodnih sedmica. No šta je tu bitno? Bitna je galerija likova sa kojima sam se ja susreo pokušavajući da svoj proizvod - 2 plazma šejka + 2 kapućina prodam upola cene. Trebalo je u ponedeljak da imam 3 sastanka, utorak 3, sreda i četvrtak po 2, a ovi što su se kasnije javili od sledeće nedelje. Najbrža je bila devojka duge plave kose, ne potpuno nesrećnog izgleda sa malo požutelim prednjim gornjim zubima. Dobar deo razgovora sam posvetio otkrivanju uzroka njenih požutelih gornjih prednjih zuba. Nisam na kraju uspeo sa sigurnošću da utvrdim da li je to usled prekomernog ispijanja kafe, pušenja cigareta ili jednostavno usled nekog kvara... Pitala je da li sme da zapali cigaretu, rekoh smete, nisu još svuda zabranili, da bi ona na to rekla, kako bi volela da ostave njoj izbor da li će pušiti ili ne... Razmišljam, verovatno su se tom logikom vodili i ljudi u srednjem veku kada je kupanje bilo u pitanju... a onda je došla kuga... jednostavno neke stvari civilizacija prevaziđe... što kaže moj a i vaš brat, kad si pušač to je kao da si kod nekog na kamati... Došlo je vreme da se rukom (u 21. veku) zapišu podaci i sklopi ugovor, pa je usledilo pitanje... PIB ovo SR? Prevrnuh očima, to ne treba, samo broj... Kada su svi podaci (rukom) popunjeni sklopili smo ugovor i akcija je krenula... Sledeći sastanak je bio sa devojkom potpuno nesrećnog izgleda, ova nije znala ni da pronađe PIB, da bi kasnije umesto pune cene od 540 RSD ona u ugovor napisala 5040... doneo sam korektor... pokušala je da mi ponudi gomilu drugih reklamnih usluga, ali sam je brzo prekinuo, izvinite, nemojte da se ljutite, meni je to sve mnogo konfuzno, vi ste novi u ovome jel tako? Morate osmisliti strategiju prezentovanja vaše ponude, zamarate me velikim brojem informacija koje sam ja već zaboravio, pošaljite mi mailom... U sredu i četvrtak mi se niko nije  ni pojavio, ali su me zato u subotu uredno zvali u 3 popodne da nešto kao zakažu... nisam imao strpljenja... pogotovo ne za nekog ko me je ove nedelje zvao izvinjavajući se za poveliko kašnjenje u javljanju tačno dok sam se spremao da budem uslikan ispred spomenika u Šumaricama...

Naša spasilačka Srpska Napredna Stranka je odlučila da opozove rekordan broj ambasadora koje imamo po svetu, komada čak 33. Da li niko od njih nije radio svoj posao kako treba, ili ga nije radio uopšte, ili je jednostavno problem stranka čiji je dotični diplomata član, verovatno nikad nećemo saznati. Meni je samo žao opoziva Ive Viskovića, našeg ambasadora u Nemačkoj, od koga sam imao sreću da učim na fakultetu i sa sigurnošću tvrdim da je on jedan od naših apsolutno najvećih stručnjaka kada je diplomatija u pitanju... no dobro možda teorijsko zdanje i stvaran život nemaju mnogo veze. U svakom slučaju ovo pišem jer sam nedavno konačno sa istinskim uživanjem pročitao jedan novinski članak u Blicu, koji ovoga puta nije bio copy paste, preveden članak pronađen na internetu, već je bila priča o depešama, tj. izveštajima koje šalju naše diplomate Ministarstvu Inostranih Poslova. Ne znam da li znate ali je Tito joše pre bar 30 godina od Marokanaca dobio ogromno ogledalo koje je bilo smešteno u rezidenciji našeg ambasadora... e pa više ga nema... Zašto? Pa ambasador Republike Srbije je od domaćina za Ramazan dobio na poklon ovna. Problem je bio što dobiti ovna tamo predstavlja veliku čast i ne sme se dalje poklanjati ili prodavati, tako da je životinja bila držana u rezidenciji, da bi jednom prilikom, kada su vrata bila otvorena, videla svoj odraz u Titovom ogledalu i... ostalo je istorija. Rezidencije ambasadora generalno obično imaju neke pse neverovatnih dimenzija koji tu kao nešto čuvaju... kad se setim samo ona dva džukca što je imao komšija kubanski ambasador, mislim da i dalje, posle 5 godina od mog odlaska odande i dalje imaju neodoljivu želju da me rastrgnu kada bi im se za to ukazala prilika. Mi međutim nemamo novca da ih hranimo, pa se naš diplomatski predstavnik sa mesečnim primanjima od preko 4.000 EUR, kako se tamo navodi, koji je psa nasledio od prethodnika žalio ministarstvu kako on ne može da ga izdržava. Potpuni hit mi je i dopis po kom se u nekoj neimenovanoj zemlji kao najveći problem naših stanovnika tamo navode neobrazovanost i... karijes... da bi potom usledila obimna analiza karijesa kao fenomena... i onda nam ne treba Ivo Visković...

Posle svega bih želeo da se nasuprot svih očekivanja, pohvalim. Dobro ne toliko da sebe pohvalim, koliko da to učinim za nekog drugog, pošto je to moj uspeh, koliko i to što je Novka na kraju godine prva teniserka sveta. Naima JJA, najbolja drugarica moje dobre drugarice je nedavno dobila priznanje za najboljeg studenta na svom fakultetu. To mi je moram priznati ulepšalo protekle dane, jer jednostavno kao da smo prestali da očekujemo lepe stvari da nam se dešavaju i kada se na kraju dese prosto se oduševim. Nadam se da će joj ovo poslužiti kao podstrek za budućnost, da ima neku satisfakciju da se ipak ceni to što radi i da će to neko u budućnosti nadajmo se prepoznati. Možda mi je malo drago i zato što sam joj onomad pretio staklenom Coca-Cola flašom po vangli svaki put kada ne upiše godinu... volim da mislim da je i to imalo uticaja, iako znam da posve sigurno nije. U svakom slučaju, kada bi bilo više ambicioznih ljudi sa pravim vrednostima poput JJA, ja ne bih morao više da pišem, možda bi nekada jednom sve došlo na svoje mesto i ja bih počeo da živim u iznad prosečnosti, oslobođen od nižih stepena evolucionog razvoja, a opet možda i ne bi i možda je meni suđeno da featuring Cvija i T-Blazer doveka pišem, zabavljam i napadam, ali ipak hvala ti JJA što pokušavaš da me ućutkaš!