Mala noćna muzika

31. decembar 2012. U kolima sam, vraćam se iz Subotice sa mojim ocem i majkom, vašim stricem i strinom... Već sam ranije pričao kako je Subotica najlepši grad u Srbiji... možda ne vama, ali meni sigurno da... najlepši... grad u kom sam se uvek osećao dobro, u kom sam najviše uživao i iz kog sam se uvek srećan vraćao... Tako je bilo i ovoga puta... dobio sam ono što sam želeo Nike Zoom Soldier 6 crvene boje, patike koje nosi LeBron Džejms. Jako dugo, pa sigurno nekih 7-8 do 10 godina nisam video patike koje sam želeo, koje bih ukrao da ne mogu da kupim... Nekada davno nije bilo hiljadu modela koji su svi isti, bilo je nekoliko, ali ste svaki želeli da imate... Pričao sam svom ocu i majci, vašem stricu i strini, kako sam konačno video patike koje želim... a najbitnije od svega, nisu baš sumanuto bezobrazno skupe. Da sve dodatno dobije na dramatičnosti u pitanju su tri modela, ne samo jedan... toliko godina čekanja... i sada... tri modela od jednom.... Soldier 6 u dve varijante, crvenoj i sivo/drečavo zelenoj i jedne lakirane Džordanke. Rekli su mi kad dođem za Novu godinu, otići ćemo u Suboticu i videti da li tamo ima, pa ako nađemo kupićemo... Ne treba da vam pričam... Otišao sam po svoj poklon i kao što već rekoh u kolima sa nama bile su moje nove crvene patike koje sam toliko želeo...

U pomenutom momentu povratka stiže mi SMS od Kraljice Elizabete, želi da mi čestita 2013. pošto će kasnije, sutra i svaki drugi dan verovatno biti previše uzbuđena i zaboraviće, pa želi da to uradi sada... Nisam imao ništa protiv, čestitao sam i ja njoj i upitao gde će biti te noći... Usledio je pomalo neočekivani odgovor... dok sam ja putovao svojoj kući, na mesto gde ću prespavati čitavu euforiju, u automobilu, na sedištu... ona je takođe putovala, u gepeku, pik apa doduše, ali sve jedno u gepeku, ka mestu svog proslavljanja... ka Zlatiboru... Prebacila mi je što nisam napisao novogodišnji blog, nisam čak ni razmišljao o tome da budem iskren... ništa mi se nešto preterano novogodišnje/Božićno nije dešavalo ovih dana, pa me nije ni navodilo da napišem bilo šta praznično.

Naprotiv, Nensi Gay Walker mi čak nije ni čestitala Božić, čak mi je posle i priznala da je razmišljala da li nekom treba da čestita tog dana i da me se nije setila... Strašno... odmah sam joj stavio do znanja da se takvo ponašanje neće tolerisati i da usled svega toga ja njoj neću čestititati ni Novu godinu ni Božić... Usledilo je polupokajanje, pozvala me je da me pita zašto joj nisam odgovorio na lažnu novogodišnju čestitku koju mi je poslala SMS-om...Čestitku je poslala ko zna kome, meni stigla nije... no nema veze polupokajanje je prihvaćeno... možda ću joj ipak čestitati Božić... Sa Brutalnom je slična situacija... s njom sam u fajtu do istrebljenja... po njenim rečima... tako da joj ne mogu uzeti za zlo što mi nije čestitala Božić... sad sam još i saznao da je u Meku dobila crnog zmaja iz filma o treniranju/dresiranju zmajeva... ona ima zmaja, a ja ne... dodatno sam nesrećan... U svakom slučaju nesporazum smo izgladili prihvativši da se radilo o kulturološkim razlikama... tj nešto što je u njenoj kulturi uvredljivo u mojoj nije... složila se da ne želi da bude ksenofob i mrzi različitosti... tako da je sada sve OK. 

Valjda mi je sa patikama i počela novogodišnja plemenitost... Izgleda da tek kada ja budem zadovoljan prazničnom sezonom to isto možete biti i vi... Evo dobili ste novogodišnji/Božićni blog, jer konačno sada imam i šta da kažem. Nisam na vreme uvideo kosmičku važnost toga što se Kraljica Elizabeta sedeći u nekoj fotelji u gepeku uputila ka Zlatiboru, ali sam imao sreće da mi je ostavljeno dovoljno vremena da to spoznam. Izgleda da je moj um plemenit samo kad nema pametnija posla, odnosno kad nije čitav dan zarobljen u borbi sa kapitalizmom i preranim ustajanjem. Moram priznati da je ta čitava SMS prepiska u sebi imala jednu notu proviđenja... kao da će se nešto lepo desiti, samo je trebalo da se poklope sve kockice...

U tim trenucima sam gledao onaj mnogo lep crtać o treniranju/dresiranju zmajeva, tako da mi je potreba za kvalitetnim entertejnmentom bila zadovoljena, kada me je Kraljica Elizabeta častila SMS psovkom i upitom ko je ASC i kako da je nadje. Preko socijalne mreže koja gospodari našim životima rekao sam joj, ranije tog dana, više u šali, da kad je već na Zlatiboru pronađe ASC i pozdravi je od mene. U početku je pokušala da eskivira obavezu i rekla mi je da je sam pozovem i pozdravim je pošto je ovo, jelte, 21. Vek. Morao sam da joj objasnim kako uviđam sada zašto su najveći geniji nekog doba po pravilu neshvaćeni za svojih vremena i da je mnogo više kul i zanimljivo da vam priđe potpuni stranac i kaže pozdravio te je drugar koji je sada 400 kilometara od tebe... Ubrzo je shvatila u kakvom sudbinskom trenutku se našla pa je zavapila kako da nije napolju minus 10, da je zna i da zna gde da je nađe čak bi joj i novogodišnji paketić odnela... Rekao sam joj da se dobro obuče, nađe je među mojim prijateljima na socijalnoj mreži izađe i potraži je je. U tom trenutku je prvi put cela zamisao počela da dobija neku ozbiljnu izvodljivu notu... Elizabeta voli avanture, u poruci je tražila njen broj telefona za kontakt, poslao sam joj i akcija je počela. Bila je motivisana, kada sam joj rekao da postoji velika verovatnoća da se ASC neće javiti na telefon, s obzirom da se ne javlja ni na poznate brojeve, a kamoli nepoznate, odgovorila je – E sad ću da je nađem ne znam šta da je!

Ne dao vam Bog da joj se zamerite, ko zna šta je sve u stanju da uradi... Instrukcije su bile da sve bude formalno i da ni pod kojim uslovima ne podlegne emocijama i oda idejnog tvorca čitavog projekta... Složila se posle kraće rasprave, ali je insistirala da se ostavi makar ceduljica sa prigodnom porukom...Osmislila je divnu porukicu za ceduljicu, ostalo je samo da se kupi poklonče i da se isto uruči... Od silnog uzbuđenja i želje da sve bude savršeno romantično u jednom trenutku je pomislila da ode predaleko, sve iz najbolje namere, htela je da plati Deda Mrazu koji se slika sa decom za sitne pare, da za malo veće pare ispostavi paketić. Posle dužeg predomišljanja sa moje strane, došao sam do zaključka da se to nikako ne uklapa u koncepciju koju sam osmislio... Kad vam plaćeni Deda Mraz da poklon, to može biti od bilo koga, može biti bilo šta i po pravilu očekujete nešto lepo... nema tu neizvesnost i kanalisanu ljupkost koju ima momenat kada vam neko rukom izabran, potpuni stranac kaže da se tad i tad pojavite tu i tu i uruči vam nešto što će vas obradovati. 

Sutradan, na dan izvršenja misije odlučio sam da povećam uloge i dodatno motivišem Liz da svoju ulogu odigra do perfekcije. Ponudio sam joj mito i korupciju! Njen rođendanski poklon je zavisio od rezultata misije. Uplašila se da sam joj zapretio da neće dobiti poklon, što bi bilo nekul, jer će ga svakako dobiti, samo će dobiti veći i lepši ako sve prođe savršeno... Znala je da ima prednost u pregovorima jer na kraju krajeva od nje sve zavisi... brzo je tok ponuda/potražnja razgovora okrenula u svoju korist suptilno napomenuvši kako njoj sad dolazi Božić... Dobro, dobro, pristao sam... dobićeš poklon za Božić... a sad... po’itaj!

Posle nekoliko sati usledio je poziv... Na displeju piše Kraljica Elizabeta, javljam se... u pozadini neki čudni zvuci... kao da su je šakali napali... vrhunski ushićena mi priča nešto neograničenom brzinom... čekaj, polako, ništa te ne razumem... Ne prestaje, ni ne sluša me... priča svoje... Stani breeee ništa te ne razumem. Ne čuješ me ili šta? Aman ne razumem, pričaj sporije i razgovetnije... Nekako sam uspeo da saznam da je paket isporučen, da su sve odredbe dogovora ispoštovane i da se ASC baš obradovala... Bilo mi je drago... pogotovo kada se posle nekoliko minuta na displeju mog Samsung Galaxy SII pametnog telefona (dičim se tuđom milostinjom po treći put) pojavila sličica pisamceta... pošiljalac ASC II (ima gomilu brojeva)... Jesu Mozzartove kugle tvoja ideja? Pokušao sam da se napravim blesav/pametan, rekoh prilično sam siguran da su ideja nekog austrijskog proizvođača slatkiša, ali sve jedno hvala joj što misli da sam ih ja izmislio... Nije vredelo, provaljen sam u sekundi... doduše ovaj put nije bilo toliko teško... ipak se nešto ovome slično već dešavalo...

Na kraju je sve ispalo savršeno, ja sam za Božić dobio šta sam hteo, Liz je baš ono što svakom od nas treba u životu, čista neisprljana dobrota sa pregršt ideja kako da neko kraj nje bude nasmejan (moraću više vremena da provodim učeći od nje, ali sam sasvim siguran da je sada shvatila da ima i nas drugih koji maštamo o nesvakidašnjem i iznenađujućem), a ASC je u zlatiborskoj noći, ničim izazvano, doživela lepo iznenađenje i početak godine sa osmehom. Moraću da se potrudim da na što lepši način ispoštujem moj deo dogovora za ovaj drugi Božić... po obećanju. Fenomenalan je osećaj kada vaša ruka može da dopre do Makedonije, Zlatibora, Novog Sada bez da mrdnete iz svoje kuće... da da zaista velika moć... Da li ćemo je koristiti za dobro ili zlo... Liz sigurno za dobro... a ja? Vreme će pokazati...