Roštilj - Pištolj

Kako vam brzo ljudi okrenu leđa to je zapanjujuće. Prošle nedelje sam imao toliko predloga i tema o kojima je trebalo da pišem, a onda kad sam to pomenuo, sve je utihnulo. Ljudi mnogo vole da mrze uspešne, tako da su očigledno počeli da mrze i mene. Na moju veliku žalost morao sam ponovo da uključim mozak, prisetim se šta mi se to ovih dana desilo, neka, niste mi potrebni, umem ja i sam da budem zanimljiv. Jeste naporno, ulenjio sam se, moram mnogo da razmišljam, a to boli, bar u Srbiji, kraljevstvu gluposti i zavisti. Nema veze, popio sam nešto protiv bolova i krećemo.

Drznuo se komšija da napravi internu žurku 3 dana posle svog useljenja. Bila je nedelja noć, odvrnuo je muziku, Balkan radio, strava i užas, mislio sam da je taj deo mog života iza mene, vojni odsek i Antena radio... Izgleda da nije, 2 sata je noću, Teheran se čuje, a on... on čak i peva, kad kažem peva, mislim urla do iznemoglosti iz dubine duše. Minuti, sati prolaze, ništa se ne menja, ne pada mu na pamet da prekine, ja ne mogu da spavam, a sutra moram na posao. Što li su neke stvari protivzakonite? Mora to da se promeni! Uspeo sam nekako da zaspim na kratko u neko doba, budim se rano ujutro, muzika i dalje trešti. Veseli komšija je posle orgijanja zaboravio da isključi svoj iritantni muzički uređaj i nije bilo nade da ću spavati. Jedva sam čekao da dođe vreme za polazak, ne mogu više ovo da slušam.

Na putu ka poslu sam puno razmišljao... Kako ga nije sramota? Juče se doselio a danas već izigrava bitangu i glavnog revolveraša u mom mirnom gradu. E pa ne treba mi ni Teks Viler, ni Kapetan Miki, ni Mali Rendžer i njegov prijatelj Kaplar Frenki i najluđa od svih Ani Četiri Pištolja, sam ću ovo rešiti. Nećeš ti biti zakon u mom kraju, neću imati milosti, zažalićeš što ti je palo na pamet da izigravaš mangupa... Od svakog mangupa ima veći, pogotovo kad je taj drugi motivisaniji. Razmišljam koja će biti moja osveta... Plastelin u bravu? Ne time neću nista dobiti... Pustići svoju muziku, odvrnuti do daske, postaviti vufere na zid ka njemu i prekriti ih ćebetom. Ne želim da slušam tvoju muziku, želim da slušam svoju muziku!!! Kad ti utišaš svoju, utišaću i ja moju. U početku mi je ovo rešenje delovalo prihvatljivo... dok se nisam setio nečeg boljeg... Komunalna policija? Oni su uvek voljni da izađu, a i večito moraju da se bore sa utiskom da nisu prava policija, pa su motivisani da glume ludilo, da im se ljudi više ne smeju. Ne, ne treba mi ništa, samo čačkalica i malo super lepka i njegova brava. Pa komšija lepo ti otključaj vrata, kreni negde napolje, pa kad budeš video da ne možeš da zaključaš biće velika drama. Pitaćeš se posle toga često, šta mi je trebalo da slušam Balkan radio kad normalan svet spava? Osveta se služi hladna i uvek sa malo super lepka.

Ipak, posle svega pala mi je na pamet najbolja ideja. Šta to u Srbiji najviše boli? Pozvaću ga u svadbu!!! Svadbe u Srbiji su najefikasniji ubica! Nisam neko ko može da kaže da je prisustvovao velikom broju ovih meni ne baš preterano jasnih manifestacija, dok sam bio dete možda sam bio na par, posle još na ponekoj. Tek sam u proteklih godinu dana imao prilike da se nađem na četiri svadbe, međutim uspeo sam da posetim samo tri. Ko me zna, u ovom trenutnku mu ništa nije jasno. Ti na tri svadbe? Kosmički poredak je potpuno poremećen!!! U svakom slučaju, brzo sam shvatio najbitniju stvar – i Srbija ima svoje oružje za masovno uništenje, ono se zove svadba!

Kad malo bolje pogledate svadba ne donosi ništa dobro nikome. Stavite se u kožu mladenaca, pogotovo muškog primerka, on čovek nit ga to nešto preterano zanima, nit nešto puno mari šta će obući, gde će to biti, da li će baloni biti žuti, zeleni ili u boji lavande (koja god to boja bila, ili je to miris, nisam više siguran), ono što njega tišti je to što je upravo ostao bez prebijene pare. Au kad sam čuo koliko košta svadba, pa to je da se samoubiješ, a sve to da bi se tvoja devojka obukla u belo i obula cipele koje će je žuljati. Devojka takođe ostaje dekintirana, da ne pomislite da samo muškarac plaća za manifestaciju, ona je takođe u problemu, ali taj problem maskira venčanica, torta, biranje burme, ukrasa, pozivnica i odabir zvanica, sve ono u šta devojke inače vole da se petljaju. Morate da vodite računa ko će biti pozvan, koliko mladoženjenih, koliko mladinih, čija tetka sa čijom strinom ne priča, ko je čiji bivši dečko ili bivša devojka. Zamislite da uparite neke članove familije koji još uvek traže krvnu osvetu... Umesto veselja masakr! Ostaje da se nađe prostor, svi nude neke pogodnosti za svadbu, samo da ti uzmu kintu i obavezno svi mladenci nađu neki salaš u malom blatu do kog ni kaldrma ne vodi da organizuju opštenarodno veselje. Znate ono - gde prestaju mape u navigaciji? E kad stignete tu idete dok ne stignete do poslednjeg saobraćajnog znaka, kad ga prođete idete dok god vas vodi kakav god postojeći put, e kad vidite da više ni puta nema, jos desetak kilometara u pravcu zalaska sunca i tu ste! Kad se sve te pripreme završe, odabere venčanica (to je tek posebna priča pošto se vec posle mesec dana apsolutno niko ne seća venčanice, osim da je bila bela), dođe dan venčanja vi morate da pljunete ogromnu količinu ovozemaljskog novca da vas onozemaljski bog evindentira da ste vi stupili u svetu zajednicu. Institucija braka je u velikoj krizi poslednjih godina, nije ni čudo. Ljudi misle da je to zato što smo postali besramni, nije nam više uopšte stalo do obraza, pa tako ni do voljene osobe. Ja ipak mislim da je to do nečeg drugog. Svi se redom venčavaju, pa kako mislite da onozemaljski bog, bez obzira na količinu ovozemaljskog novca isprati sva ta stupanja u svetu zajednicu? Pa mora neka da promakne, ni on nije svemoćan. Kada vam bog lupi pečat da ste stvoreni jedno za drugo ostaje vam da bacite hiljadu evra na muziku. Dođe vam neki polupismeni kafanski umetnik, ode po korito Ivanovo, Šeherezadu i pozove Seleta iz Kruševca grada, jer to su pesme koje se pevaju na svakoj svadbi... Zar nije jednostavno bolje pustiti piratski disk, sa istim tim pesmicama, koji ne preskače ako imate sreće? I dalje su svi srećni a uštedeo si hiljadu evra.

Jedina stvar kojoj se radujete je kum! Kum će vam pomoći jer će vam platiti pola svadbe. Kitiće to korito Ivanovo iako ste vi već pukli hiljadu evra za to isto korito, dobro je, ne morate baš sve vi da platite, hvala ti kume! Ali, kako sad naći kuma? U ovom jadu i bedi nekako uspeš da uštekaš neki metal, neku siću i dolazim ti ja na vrata i pitam – hoćeš da mi budeš kum? Sledi, gromoglasni rafal iz automatskog oružja, da se nisi više usudio da se pojaviš u mojoj kući!!! Za sve one koji žele da mi postave to pitanje u budućnosti, moj odgovor je NE! Preporučujem takođe i da ponesete pancir, ja vam neću ništa, ali sam siguran da ima onih koji će svoju imovinu od vas braniti svim mogućim sredstvima i silama. Ne postoji bolji način da nekog na finjaka ojadiš nego da ga odabereš da ti bude kum. Ovamo ste najbolji prijatelji, a onamo je ceo njegov život završio u koritu Ivanovom. Predlažem da za svaki slučaj pokupujete obližnje zalihe super lepka i ne skidate pancir priličan vremenski period.

Sad kad smo ojadili sami sebe i kuma vreme je da ojadimo sve vas koje smo pozvali na svadbu. Morate da nam kupite poklon, nemojte poklon, dajte nam kintu, ali koliko? Pa nemojte da se brukate, nije OK. Aha da a treba i da dođete do malog blata, najudaljenijeg mesta na svetu gde smo mogli da nađemo restoran, da i to će da vas košta, a jeste čuli? Benzin je opet poskupeo. E jeste proverili vremensku prognozu? Biće hiljadu stepeni, verovatno ćete se potpuno skuvati... Jel ima klima unutra? Ima, ali su rekli da to uključuju samo u ekskluzivnim varijantama. Iskeširate vi nekako i za kovertu i za gorivo, nađete malo blato, uđete i jedva čekate da nešto jedete... Ne, ne... Šta ste vi mislili? Da je to sve? Ma niste još ni izašli iz automobila a već vas napada iritantnta devojčica sa korpom punom para, hoće da vam iglom uništi jedino pristojno odelo koje imate, samo da bi vam okačilo neku mašnu, pa još i pare za to traži... Ja sam se jednom prevario i na svadbu ortišao sa crvenim RSD novčanicama. Mislim da se devojčica iznenadila kad sam ja počeo iz njene korpe da uzimam novac. No eto, nekako ste se probili do svog mesta, konačno da nešto jedem. A, ne prvo se čeka satima da se stvore uslovi da vam se iseku 2 tanka odsečka jaja, suvog vrata, neke kobasice i sira. To je kao meze, u prevodu jede se tek za 3 sata. E sad bitne su stvari da ne sedite do prozora, te da ne vidite kako vam napolju rukama trpaju punjenu papriku u oval, jer lakše ćete pojesti ako to ne znate. Kako vreme odmiče i kako se puni korito Ivanovo i kako vam konobari već uveliko serviraju kratka žestoka pića vi ste već uveliko u kolotečini roštilj pištolj svadbe. Doduše roštilj nikad da dočekate, a pištolj već uveliko svira u Teheran stilu. Bio sam mišljenja da je to nešto dato, da svaka svadba mora biti roštilj pištolj svadba. Roštilj vam u svakom slučaju ne gine, ako vas strpljenje ne izda ranije, jer samo najuporniji mogu da dočekaju roštilj koji se služi kada oni prvi gosti krenu da odlaze kući. Pištolj možete prigušiti, ali ga ne možete uništiti. Svaka svadba mora da ima svoj Teheran, to je jedina uteha gostima koji su upravo ostali bez svega što su imali jer ste ih vi pozvali na svadbu. Dajte bar taj užitak... Nek svira kolo, nek se skače, nek se puca. Samo je jedna svadba na kojoj sam bio bila roštilj pištolj svadba sa prigušivačem... Tu su Majkl Džekson, Sting i ostale prigušivačke grupe uspele da donekle iskontrolišu pištolj, ali ne preterano, šaržer je i tu ispražnjen, ali je bio tih, podnošljiv. Tu sam čak i uživao u pokojoj pesmici. Doživljaj upotpunju lovci na kopače nosa, u prevodu fotografi, koji vas obavezno uslikaju u najneprijatnijoj poziciji i guraju vam da platite po 10 puta većoj ceni od tržišne sliku na kojoj, kopate nos, cedite bubuljicu, čistite nokte, ljubite mladu dok mladoženja ne gleda, eto još samo ovaj poslednji put...Ako ih pitate za normalnu sliku na kojoj očekujete da ćete biti uslikani... a ne! Mi to ne radimo, mi isključivo slikamo kada vi NE želite da budete uslikani. Šta ćete? Morate da uzmete neku sličku, eto kao da se zna da ste bili, makar sa mladencima, ostali ste i bez poslednjeg dinara, ali u redu, neka ide život i ovako ćemo kad dođemo kući da je odložimo negde gde je niko nikad više neće naći. Ja im uvek kažem da sam u sekti i da ne smem da vidim vantelesnu projekciju svoga duha... Malo se oni tu pogube, ali mi više nikad ne prilaze. Na kraju je ipak bitno da se stgne kući i da su se mladenci venčali.

Svadba kao oružje masovnog uništenja dobija svoj pun smisao tek posle svega ovoga kada shvatite da su uništeni mladenci, kum i gosti, u prevodu svi. ALI, mladenci nastavljaju svoju tragediju, jer im se sva ova beda koju su naneli sebi i drugima, vraća kao loša karma. Neprekidne svađe, ljubomora, špijuniranje, praćenje, varanje. Ovo je 21. vek, svi vole malo da šaraju, kao vole se, to je OK, ali ako sam venčan nisam lisicama vezan. Ipak porodica je na prvom mestu, neće ljubavnica da mi pere prljave gaće...Svako ima svoje mišljenje i želje, kompromisa nema. Svađe su sve veće i veće, sve dok u jednom momentu ne usledi – razvod. Potrošio si svoje pare, potrošio si kumove pare, potrošio si pare svojih gostiju, potrošio si svoje živce, potrošio si partnerove živce, vaše porodice se sada mrze do krvne osvete, dete ne može da shvati šta se to dešava i opet si na početku, samo ovaj put jadan i bedan, i emotivno i materijalno. Potrošio si godine, potrošio si pare i nemaš ništa od toga...Rodbino ovo je odgovor na svako vaše buduće pitanje!!!