Kultura, bižuterija i neograničene količine sira

Ako sam hejter to nikako ne znači da sam nekulturan. Naprotiv, toliko sam kulturan, da sam pomislio da bi bilo pametno tu moju kulturu nadograditi putovanjem u Pariz, u neko doba sledeće godine. Imam tamo prijateljicu koju bih voleo videti, moj bivši gazda je dobar deo svog života proveo tu, pa bih voleo da posetim deo u kom je živeo, pokažem mu na slikama kako on izgleda danas i donesem mu neki suvenir. Sve to naravno uz duhovni, kulturni i civilizacijski napredak mene kao ličnosti, jer Pariz je grad kulture... tako bar kažu... Ako i nije grad kulture, onda je definitvno glavni grad zemlje Zaza ili Zaze, kako god, da budem precizan, zemlje Isabelle Geffroy, devojke koja mi je vratila nadu u Francusku, muziku, umetnost, i sve ostalo lepo i vrhunsko. Muzika i umetnost i dalje postoje i gle čuda dolaze iz Francuske!

Ako ćemo napraviti duhovni iskorak iz ovog katastrofalnog sistema vrednosti koji nas okružuje, svako od nas mora krenuti na neki put ka prosvetljenju, ne u Pariz naravno, skladno mogućnostima. Jer ako samo ja doživim prosvetljenje to na nivou našeg društva koje se klanja plagijatorima poput onog brkatog i bradatog voditelja duhovitog u pokušaju sa one nacionalne televizije i onom plagijat političkom video klipu koji je proizveden da naljuti polovinu stanovništva ove zemlje, u čemu je na žalost očigledno i uspeo, neće ništa značiti i ništa novo dobro doneti.

Za trenutak sam osetio da možda i ima nade za ovo društvo učaureno u nemoral kada sam pre nekoliko nedelja šetajući gradom video red koji doseže do ulice. Zapitah se u sebi, što bi pijani navijači naše fudbalske selekcije kada su videli dugačak red ispred Telekoma rekli, jel se to deli nešto besplatno? Pogledah malo bolje o čemu se zapravo radi, nisam bio motivisan da tome posvetim previše pažnje, kad na vratima piše “Stubovi Kulture”. WOW, toliki red ispred nečega gde piše stubovi kulture. Nasmejao sam se kratko, izgleda da ipak putujemo u nekom pravcu napretka, ili smo jednostavno, kao ono troje najstarijih članova našeg društva u Inđiji onomad, ušli u pogrešan civilizacijski transporter posle pauze za cigarete, pa umesto u dalje samouništenje, za trenutak krenuli putem progresa.

Moje oduševljenje nije dugo trajalo. Ubrzo posle toga sam video da na glavnoj pošti u Beogradu, odnosno najvećoj i najbitnijoj pošti u Srbiji ne radi veliko svetleće slovo П. Mislim mogu da razumem kad na J G REMEDIJA ne radi pola slova, ali majku mu, to je glavna pošta. Pa jel nije mogao neko da reaguje da se to slovo П vidi kako treba? Džabe ti sav plagijatorski video klip, dizajniran da naljuti pola stanovništva tvoje zemlje, u čemu je na žalost očigledno i uspeo, kad ti ne radi slovo П.

Eh da, pogledah i ja taj plagijatorski klip, da vidim što se to pola stanovništva ove zemlje buni i u prvi mah, nekih početnih sekundi mi nije ni bio tako loš. Ignorisao sam činjenicu da nosi naziv hrana za dušu, koju je ova zemlja odavno izgubila u nekoj međusobnoj mržnji i zavisti prema uspešnima i manjka pomoći i razumevanja prema neuspešnima, kao i da bi taj naslov možda bio pogodniji za neku religijsku tematiku i marketing naše pravoslavne religije. Mislim da bi video marketing te vrste imao većeg odjeka, jer sam upoznao dosta stranaca kojima je religija vrlo bitan segment života, tako da sam siguran da bi sa oduševljenjem poželeli da obiđu sve te objekte koji bi bili prikazani. Hram Svetog Save i sve ostale divne religijske (namerno ne kažem crkvene), građevine će ipak za sada ostati samo lik na poštanskim markama dok će se Evropa i svet diviti.... sirevima.

Kao što rekoh, na početku sam bio nepristrasan, rekoh sebi, neće mi drugi određivati kakvo ću mišljenje formirati o ovom plagijatu. Uuu impresioniram sam početkom, podseća na onaj hrvatski klip koji je promovisao njihovo more, zvuk sa bioskopskih trejlera, što bi moja prijateljica rekla, mi lajki (meni se đa). Sama ideja mi je delovala kulj, jeste da jedem čips, smoki i snikers ali toliko o hrani znam da smo neka fensi šmensi kulinarska zemlja (za neupućene skinuo sam se sa čipsa, bilo je teško ali uspeo sam). Apsolutni hajlajt (najbolji momenat) mi je bilo ono sa čaršavom, to je bilo u matrix meets samurai, meets kelner stilu. Odmah su krenuli da se ređaju regioni i njihovi gradovi. Prvo mi je bilo smešno što za većinu nikad nisam čuo, ali dobro to je moja lična sramota, odnosno nije da nisam čuo, nego da mi neko kaže da nabrajam naselja iz te regije ne bih ih se setio. Urnebesan mi bio onaj matori što gura bure, a pored njega zaprega, samo što zaprega izgleda ko da je iz muzeja izašla, očuvana ko formula Mclaren Mercedesa, baš bih voleo da u istočnoj Srbiji naletim na takvu zapregu, da ne pričam o tri lepotice sa čistim nogama koje gaze ono grožđe. Dunav je super, kao i muzika pošto i jedno i drugo izgleda kao da je izašlo iz nekog filma sa Vigom Mortensenom gde on pokazuje svoju vanserijsku muškost nekim nadljudskim poduhvatom. Kontam zašto nisu stavili Tisu tu, jer da su je stavili zajedno sa njenom ribom, morali bi da skidaju drečavo zelene efekte sa ribe koju ima od onih silnih cijanida što su puštali u nju. Dunav je srećom totalno nezagađen i izgleda ko da teče negde na Filipinima. Zatim je usledio moj omiljeni deo – zapadna Srbija! Tu sam zanemeo, da li je moguće da celu Srbiju hrani zapadna Srbija? Istočna ima med i vino, Dunav ima ribu, a zapadna? Zapadna ima sve, a najviše gomilu sireva. Sad sam saznao da je Srbija u suštini ništa drugo do zapadna Srbija, zemlja sireva! Kaže meni koleginica, pa ja ne mogu prijatelju iz Slovenije da objasnim šta je beli sir... oni znaju samo za onaj žuti. E pa sad će svi Slovenci sa koeficijentom inteligencije većim od minimalnog moguće izmerljivog shvatiti kakvi su ti beli sirevi, jer se samo oni pojavljuju. Serbia the land of Cheese! Bili smo zemlja košarke, sad smo zemlja sira. Stavili smo krave ko da pravimo Milka čokolade, a ne znam što malinare nisu snimali dok blokiraju neku saobraćajnicu, kad to najbolje rade. Tu sam već bio fino iznerviran, a tek je pola klipa prošlo, šta me još čeka? Hajde OK centralna Srbija i šljiva, šljivu je trebalo negde smestiti pa dobro eto dobili je ovi iz centra. Ali jugoistočna Srbija? Paprika? Hajde da nisam išao u vojsku sa dečkom koji ima njivetinu na kojoj gaji papriku, pa da mi kažu kako samo tamo ima paprike, ili je ona najbolja. Mislim OK ne kažem da nema, ali ozbiljno... ja znam odakle su paprike koje ja jedem. Opet sir! Dokle bre više sir? Izgubiće se onaj Slovenac u ovoliko sireva, neće znati koji da proba. Stigli smo i do Vojvodine, uuu nestrpljiv sam, pun region plodne zemlje, šta li su tu stavili? Haha prskalice, to je kul pošto se u Srbiji samo 1.5% zemlje navodnjava i to iz kanala koje su još Austrijanci napravili, to su pogodili. Kupus? Haj' kao sačekam još malo da vidim šta ima posle... kad ono ništa! Malo sam se divio reditelju snimka što je uzeo neke basketaše da tamo ubacuju taj kupus u prikolicu, ali ako je to sve što Vojvođani umeju, da ubacuju kupus u prikolicu, onda i treba da se ljute. Da ne pricam da niko nije pomenuo “srce Srbije”, mada je ovo priča o duši Srbije, pa je moguće da Kosova zbog toga nema. Ali zašto Beograđani neprekidno idu na fudbalske manifestacije da iz Beograda brane i čuvaju Kosovo, ako ga vi ne stavite u klip? Doduše razumem i argument da ljudi tamo nemaju šta da jedu, pa vi nemate šta da prikažete kada su oni u pitanju.

Kada se završilo ovo četvorominutno kulturno uzdizanje, doživeo sam novi kulturološki šok. Saznao sam da u Beogradu postoje ljudi koji su platili da čuju/vide Jelenu Rozgu. Kad sam pomenuo prijateljici iz Zagreba da će uskoro nastupiti, samo je odmahnula uz reči - “Ne mogu još jednom čuti onu njenu Bižuteriju”. Kad sam video koliki odjek je imala ta Bižuterija, iz zezanja sam joj zakačio tu pesmu na zid, posle čega sam saznao da je ona u stvari i bila na koncertu njenom zagrebačkom. U šali sam nekako uspeo da ispadnem njen obožavatelj i dogovorili smo se da moramo ići na njen sledeći koncert. U tom momentu nisam ni slutio da će u prosincu Jelena Rozga ići na turneju sa Bajagom. Rozga i Bajaga? Da li sam samo ja emotivno potrešen postojanjem bilo kakve mogućnosti da se ovakav tandem složi? A složio se i eto meni sad, ni kriv ni dužan u prosincu moram prisustvovati novom kulturnom vrisku da ne kažem kriku. No dobro, kažem ja sebi, daleko je prosinac, ima još vremena do tad. U međuvremenu sam saznao i da je prosinac u stvari decembar, tako da sam sad u problemu, Da li ići na duhovno, kulturno i civilizacijsko produhovljenje u Pariz i vratiti se sa slikarskom četkom i kapicom sa kićankom, ili pare potrošiti na Bajagu i Rozgu i vratiti se sa duhovnom, kulturnom i civilizacijskom Bižuterijom?