Nemačka će spasiti svet

Mnogo sam bio ushićen kad sam došao na ideju da se bavim ovom tematikom, bio sam uveren da će ovo biti baš baš dobro, međutim, ulenjio sam se maksimalno. Svaki dan kada bih poželeo da napišem tekst, imao bih nešto pametnije da uradim, a onda kao što to obično biva, poslednji prihvatljivi dan za pisanje... neplanirane obaveze. Ipak, dajem sve od sebe da ovo ispoštuje sve ISO standarde do sad postavljene i da moju vernu publiku od, kladioničarski rečeno 4 do 6 čitatelja, neću izneveriti ni ove nedelje.

Kada sam teškom mukom završio svoje studije zakleo sam se da nikada više u životu svome neću pročitati niti jednu knjigu. Dosta bre bilo, 34 ispita, za svaki moraš da pročitaš knjige, komada više. Nema potrebe. Samo na prvoj godini kada poređate knjige za ispit Istorija Političkih Teorija jednu na drugu, malo pogledate, a onda zovete Sergeja Bubku da vam pozajmi svoju motku jer Dragutin Topić i običan skok u vis u ovom slučaju ne mogu da vam pomognu. Pitanje je da li i Bubka može, ipak je on preskočio samo 6:15.

No međutim, dogodio se veleobrt nesagledivih razmera i meni pod ruke stigne knjiga koja se bavi umotvorinama raznih svetskih naroda. Nije to prava knjiga, valjda zato i nisam osetio neku odbojnost, više je to taksativno nabrajanje umotvorina na 161 stranici... mnogo bre umotvorina, mnogo svetskih naroda. Preleteo sam je za sat vremena... definitvno nije prava knjiga, nisam pregazio reč.

Mnoge stvari su mi odmah bile jasne! Uvek sam se pitao zašto i kako je Nemačka mogla tako brzo da se uzdigne između dva svetska rata. Kako u fudbalu i kad imaju naizgled lošu ekipu uvek budu bar u nekom polufinalu? Sve mi se to javilo kada sam posetio tu zemlju u par navrata, a sada sve to imam i napismeno. Naime, Nemci su, očigledno još u stara vremena, pronikli u neke suštine životnih relacija i odnosa, naučili svoje lekcije i drže se toga bez odstupanja. Ne samo da su Nemci pronašli odgovore na sva najbitnija pitanja bitka, već sam shvatio da sam i ja u neku ruku Nemac, jer se moja životna filozofija potpuno poklapa sa njihovim narodnim mudrostima. Ko prečesto dolazi, retko kad je dobrodošao! Zato ja ne idem nigde, niti bilo koga zovem kod mene! Moj je život u potpunosti podređen mojoj razmaženosti i nemačkim principima individualizma, da ne kažem sebičluka. Nemoj da me smaraš, neću da te smaram. Imaš ti lepo svoju kuću, lepo se odatle meni javi, pa možemo da idemo u neku javnost da se družimo. Ja da razmišljam kako da te ugostim, pa to nema šanse... Rekao sam jednoj prijateljici onomad da moram da prestanem da pričam sam sa sobom na ulici jer ljudi počinju da me gledaju čudno... pa naravno kad su Srbi, ili Afganistanci, pošto čujem da ih kod nas ima u neograničenim količinama u šleperima i Banji Koviljači, a ne Nemci – Malo govori sa drugima, ali mnogo sa samim sobom! Taj sam i nije me sram! Pisao sam prošle nedelje o ovozemaljskom novcu i onozemaljskom bogu, Nemci i tu razumeju sve, jasno im je da kada je bogata crkva, siromašni su seljaci... dakle manje ovozemaljskih para onozemaljskom bogu, a više u slamaricu banku Komercijalnu. E a ne da sam pametno uradio kad sam prestao da igram fudbal. Mnogo sam trčao kad sam bio mlađan momak ja, svaki dan trčah neke kilometre, sprinteve, kidaš se bez potrebe... Nego lepo sam ja na vreme video šta vredi trčati ako nismo na pravom putu? Ja čovek stao, okrenuo se nazad i lagano, što sporije odšetao putem nauke. Ne kažem da sam sad nešto mnogo pametan i obrazovan i da sam svu pamet ovog sveta popio, ali barem ne trčim, nego ležim u krevetu svom i kucam gluposti poput ove. Veličanje Nemaca ću završiti najbitnijim rečenicama, posle kojih nema više životnih nepoznanica, muško-ženski odnosi su objašnjeni do tančina. Svi znamo da je tako, ali su se oni usudili da nam to kažu bez lažnog morala i glumljenja čednosti i zbunjenosti stvarnim životnim događajima. Muž i žena su jedno telo, ali se u njima retko nađe jedan duh. Dakle momci i devojke od savršene žene i princa na belom konju nema ništa. Nađite vi nekog ko vam se fizički sviđa, dogovorite se lepo da nema komunikacije i filozofiranja, svi srećni, svi zadovoljni. Sledeće dve su vrlo usko povezane - Redak je brak između lepote i vernosti, što znači, ako hoćete vernog partnera, venčajte pekinezera. Ljubav nije slepa, ona vidi gde ima najviše para, što znači ukoliko nemate para ni bog vam ne pomaže, a ukoliko imate i bog će se zaljubiti u vas. A i šta ja pričam, to je ovde sve tako očigledno.

Sad pošto smo shvatili zašto su Nemci najpametniji, lako ćemo videti da su se mnogi narodi koristili njihovim mudrostima da sami ispadnu pametni. Nema veze što su mnogi od njih stariji od nemačkog naroda, ja im ostajem veran i ne interesuju me ostali plagijatori tuđih mudrosti. Kada su uvideli da Nemci nemaju baš neko lepo mišljenje o ženama mnogi narodi su osuli drvlje i kamenje po nežnijem polu. Mada, kada bolje razmislim, ako već čitav svet kritikuje žene, verovatno je sa razlogom. Španci kažu - Nikada ne savetuj nekoga da ide u rat, ili da se venčava. I u ratu i u braku se gubi glava, samo što u ratu gineš kao heroj, a u braku... pa uvek je ona u pravu. Odlika žena je da potcenjuju ono što im daješ, a umiru za onim što im uskraćuješ, kažu bar u Španiji, što znači da ćemo ja i moja draga lepo u Španiju i miran sam ceo život, ništa joj ja neću pružiti i svi ćemo biti srećni. A ne ovde, pih što si mi kupio ovo, pa ja to nisam htela, ja sam htela ono, a neeee tu vrstu, drugu vrstu onoga što mi nisi kupio a trebalo je. Idemo u Španiju i NIŠTA nećeš dobiti. Svi mogući narodi su se obrušili na žene, zanimljivo da nema nikakve kritike muškaraca, izgleda da su žene iskonsko zlo, valjda ima nešto u tome. Kirgijci se pitaju - Ako je žena svadljiva, kakva je korist od njene lepote? Oženiš se sa boginjom lepote a ona ti lupa šamare, svi ti se smeju na ulici, a šta ćeš jadan, ako se usprotiviš ode ona drugome... da lupa šamare. U Koreji su sahranili ženski rod izjavom - Od pića stradaš jedan dan, od loše obuće godinu dana, a od loše žene čitav život. Oni očigledno nisu pomislili, baš kao ni naša teniserka Jelena Janković kada su je patike žuljale da iste i promeni, a kad neće da menjaju obuću koja ih žulja, sigurno neće ni ženu, u prevodu loša žena – doživotna robija, hmm mnogi bi ovde rado uveli smrtnu kaznu. Čak i Kurdi imaju mišljenje o ženama, loše naravno, ako su Kurdi nisu ludi, niti glupi - Poštuj ženu, ali uzde ne ispuštaj iz ruku- E pa sad ili su kod njih žene konji, ili su mnogo razuzdane, u svakom slučaju neko jahanje ne gine. Kad se čovek zapita ko su stari mudraci, prvo mu padaju na pamet Latini, nema mudrosti bez latinskih poslovica - Lakše je skuvati gvožđe, nego savladati ženinu tvrdoglavost. ŽIVA ISTINA!!! Nisam nikad kuvao gvožđe, ali jesam pokušavao da se koristim zdravim razumom u dijalogu sa ženskim osobama – velika greška. Ako hoćete da promenite žensko mišljenje, morate da se složite sa njim, a onda ga u sprovedete onako kako ste vi zamislili, bitno je da ona misli da je ona odlučila kako da se uradi. Zajedno sa tvrdoglavošću ide i njena fizička nesposobnost da ućuti, moram da priznam da sam ponosan na rečenicu iz našeg naroda - Da joj zatvoriš usta, progovorila bi na lakat. Nadam se samo da čitateljke neće progovoriti na lakat tako što će isti nabiti među moje Sensodyne pastom prane zube. Što se onoga oko lepote i vernosti tiče, Jermeni su pažljivo slušali Nemce i zaključili - Kad majka hvali devojku – ostavi je i beži, kad je komšija hvali – ugrabi je i beži. Problem je što ako imaš lepu ženu, jedina ti je opcija najviši vrh Himalaja, jer jedino tamo nećeš imati pohotnog komšiju koji će da balavi za tvojom ženom. Dakle 3 izbora, pustinjak, ružna žena ili beskonačno poverenju u nju. Možda sam lud ali ja biram ovo treće. O mojoj omiljenoj temi - braku , gle čuda, svi imaju mišljenje. Ako ideš u rat pomoli se jednom; ako se spremaš da ploviš morem pomoli se dva puta; ako se ženiš pomoli se tri puta, kažu Poljaci. Kad ideš da se ženiš, ne jaši brzoga konja, kažu Rusi. Ko se ženi na brzinu, taj se kaje natenane, eto i nas da ne pomisle ljudi kako mi nemamo ništa pametno da kažemo kada je u pitanju sveta institucija sklapanja i rasklapanja braka. U svakom slučaju očigledno je da niko na ovom svetu neće da se venčava, a meni opet svake subote od marta do oktobra prolaze povorke i povorke privremeno srećnih a kompletno iritantnih automobila koji trube do iznemoglosti sve nas obaveštavajući da će još dvoje mladih ljudi da se kaje natenane.

Ostatak naizgled plagijatorskih umotvorina koje sam primetio odnosi se na pitanje posete drugima. Ne znam otkud sad tolika drama oko tog posećivanja. OK ja ne volim, ali generalno to ovde ljudima ne smeta, što samo pokazuje, o da, ja sam opet u pravu. Španci i Arapi savetuju - Tamo gde te vole idi retko, tamo gde te ne vole ne idi nikako i retka poseta uvećava prijteljstvo. Zanimljivo, što nekog ređe viđaš to ste bolji prijatelji... Au koliko ja prijatelja imam... najviše onih koje nikad ne viđam!

Sada nam ostaju umotvorine drugih naroda, koje nisu ono što ja vidim kao plagijat savršenog nemačkog naroda. Svi znate stereotipe o Jevrejima, bogati, štedljivi, ali sve to pre svega zato što su pametni. Zašto su pametni? Pa kontaju stvari - Ima pet znakova po kojima se poznaje budala: lako se razljuti, daje poklone onima koji ih ne zaslužuju, trudi se oko nevažnih stvari, ne razlikuje prijatelje od neprijatelja i otkriva svoje i tudje tajne. Ja imam nekoliko ovih problema koji me čine budalom, pre svega oko poklanjanja onima koji ne zaslužuju i otkrivanja svojih tajni, ali valjda zato nisam bogat, moram se odmah menjati! Ono po čemu sam totalni Jevrej je odnos prema neprijateljima. Nije da ih imam, u stvari to je moj odnos prema vrednosno neutralnim ljudima gerenalno - Ne raduj se padu tvog neprijatelja, ali nemoj mu ni pomoći da se podigne. Ne radujem se ja tuđoj nesreći, ali da budem iskren, nije mi preterano ni žao, a za pomoć... ma daj, vi me bar znate.

Sa ovim je usko povezano i pitanje hrabrosti. Već smo pričali o tome zašto ja ne mogu biti superheroj, delom zbog toga što sedam u paprikaš i stajem u Niveu, a delom i zbog toga što uopšte nisam nešto hrabar. Mnogi narodi to smatraju mudrim potezom. Kako odmiče ovaj tekst ja ispadam sve mudriji i mudriji, nije što sam autor, nego što sam stvarno kulj. Posle rata hrabrih je mnogo, kažu u Ukrajini, a ja nisam hrabar ni posle rata, a kamoli u toku. Za vreme rata ja bežim u brda, a onda kad metodom dimnih signala čujem da je opasnost prošla, pažljivo se spuštam noseći belu zastavu predajući se onome ko god je pobedio. Persijsci nisu puno pričali, ali kad kažu svaka im k'o Njegoševa - Prekomerna hrabrost, prevremena smrt, u prevodu, bežite u brda, ostaćete živi. Za Ruse bi čovek pomislio da su herojska nacija, od njih nikako nisam očekivao ovo - Nije zec kukavica, nego sebe čuva. Hmm možda bi trebalo preispitati ove rusofile, čekaj čekaj hoće nas ovi zečevi spasiti kada bude najpotrebnije? Do sad su stalno jeli kupus kada je nama bilo najpotrebnije...

Gledao sam skoro neki crtać gde glavni zloća kaže svom pomoćniku kako devojka glavnog junaka nikada neće nešto saznati – to je poenta laaaaganja. Narodski gledano, tu su zloće u pravu, treba stalno lagati, istina donosi samo probleme. Onog ko govori istinu, gone preko devet sela, e Bugari kad ga odvale, oni ga baš odvale, daj bre pa nemam ja snage da bežim preko devet sela. Od mene od sad u bugarskoj očekujte samo laži! U Češkoj te ne gone preko devet sela, ali ti lepo savetuju - Reci istinu pa gledaj kuda ćeš pobeći. Prvo osmotris durbinom, izjaviš da gradonačelnikova jedva punoletna ćerka više nije nevina, i odmah upotrebiš i jermensku izreku - Ko govori istinu, mora pred vratima imati spremnog konja i jednu nogu na stremenu. Taj konj... bolje bi mu bilo da je rasan...

Ostali su mi još samo ovi sa dalekog istoka i moji omiljeni Eskimi. Ove sa dalekog istoka ama baš ništa nisam skapirao. Mislio sam da su oni kolačići sreće komercijalni debilizam, ali ova njihova filozofija stvarno nije za našu istočno/zapadnoevropsku civilizaciju. Mislim šta pripadnik ove naše civilizacije treba da pomisli kad mu Kinez kaže - Od zlog čoveka ostaje smrad deset hiljada godina. Em si zao, em se ne kupaš, mislim čoveče, ono kao.. daj bar nešto... Nema veze što si izmislio večni život. Taman onda pomislite, kao OK nisam baš skapirao, ali Kinez kao Kinez, svi znamo preovlađajuće mišljenje o Kinezima. Hajde da čujemo šta imaju Japanci da izjave, oni su mudri samuraji. To pomislite i šta sledi - Skriven i ćutljiv crv rešeta moćno drvo. What the f*ck is this?! (Šta je koji pilon ovo?!).

Završiću sa početkom, naime ta umotvorina eskimska me je i navela da pročitam knjigu i napišem sve ovo. Pitao sam brata da mi kaže šta misli koja eskimska umotvorina je ovde napisana. Nasmejao se blago, malo razmislio i rekao bolje dve kockice leda i iglu nego u cipeli. Ja umro! Da li je moguće da je to izjavio? A da sve bude najcrnje, uopšte nije bio daleko, čak je i pogodio tematiku. Za sve vas važi, kada idete na sankanje, skijanje, kada ste okruženi snegom i ledom - Tek kad počne da puca led, znaćeš ko ti je prijatelj! Jadni Eskim, nema drugog načina da sazna ko mu je prijatelj nego da počne da doziva kandidate sekund pre svoje smrti, a dok kandidat stigne, džabe mu to saznanje.